15. Dijagnoza je potvrđena

Nakon detaljnog pregleda, ugodnog razgovora i analize koja je dala moja žena, profesor je zaključio: “Vaša dijagnoza je PSP“ (Progresivna supranuklearna paraliza). Na to je ukazivao prvi MR (magnetska rezonanca), a potom drugi MR postavio čvršću sumnju. Kasnije je napravljena dodatna pretraga (tomografija mozga) i još jedan MR. Sve skupa je potvrđivalo dijagnozu. Pitao sam profesora: “Molim vas recite mi otvoreno kakva je prognoza?“ Znao je da ja razumijem proces. 

Odgovor je bio dugačak: “Dijagnoza je ozbiljna, a prognoza ovisi o dvije stvari: brzini razvoja promjena u mozgu i o vašem ponašanju. Ja imam oko petnaestak PSP pacijenata godišnje. Vi imate sreću, koliko vidim iz ova dva MR nalaza u razmaku od godine dana promjene napreduju jako sporo, ali to nije garancija da se u svakom trenutku ne mogu ubrzati. Ja imam pacijenticu staru 103 godine i već 40 godina ima simptome PSP. Živi normalno s obzirom na starost. Isto tako imao sam pacijenta starog 65 godina koji je umro dvije godine nakon pojave prvih simptoma. Nije vodio brigu o svom zdravlju i pio je alkohol. Vi odlučite. Najčešće komplikacije nastaju od poteškoća s gutanjem kada hrana ode u dišni trakt i povreda prilikom pada. Budite jako pažljivi na svaki korak. Povrede kod pada znaju biti jako ozbiljne. Znam da ste počeli vježbati. Samo nastavite. Ja ću vam odrediti dodatne, specifične vježbe.“

Nakon ovog obrazloženja sve mi je bilo jasno. Bar 50% ishoda bolesti ovisi o meni. Obje komplikacije koje mi je spomenuo već sam osjetio. Sve češće sam se zagrcnuo prilikom gutanja, posebno tekućine. Već sam imao iskustva s nekoliko padova, nisam mu niti rekao da sam slomio ruku prilikom pada. Klinika u kojoj profesor radi je u gradu koji je udaljen šesdesetak kilometara od Brisela. Poslije pregleda žena i ja smo se vozili prema Briselu i za tih šesdesetak kilometara nismo puno razgovarali. Tišina u autu je bila teška. Siguran sam da smo razmišljali o istom. Bilo nam je “sada lakše“, imali smo dijagnozu i znali smo sa čime se trebamo boriti. Putem su već zvala djeca i interesirali se da li je dijagnoza potvrđena. Žena je blago i umirijuće objašnjavala dijagnozu i moguće posljedice. Međutim, siguran sam da je i njihovo raspoloženje ubrzo pokvario internet. Ponekad mi je žao zbog svega što je u internetu napisano.